Mobilni telefoni su ili makar žele biti – portretne mašine

Pošto su mobilni telefoni odavno prerasli svoju osnovnu funkciju – (koja to beše uopšte), ah da, da obavljaju pozive, razmišljam kako opravdati sebi kupovinu modernog, skupog telefona. Naprimer upravo najavljeni iPhone X košta (ladno) 1000$! Hm, puno li je to za pozive i poruke? Šta tačno plaćam (I wish), 1000$?!

Koji si ti retard Milane, pa novi najbolji, najlepši i naj sve čip! Sećas se prethodni čip je bio očajan kada si zvao ili slao sms … ili to nikoga ne interesuje jer je i prethodnik bio super već je možda ovo u ono što kupci žele …

Ok, sada imate moju paznju, jer ovo menja igru. Ako bude dobro imprementirano to praktično znači da nema više lomljenja leđa i nošenja nekoliko komada opreme, bliceva, triggera i slično, jer dosta komada opreme po prvi put će da zameni jedan telefon koji staje je džep, kul!

j j j

Koliko umetnici rade?

Baš sada sam imao iscrpan razgovor sa drugarom … kontam da nikome, (pa ni meni) ne prija kada ti neko blizak, kome se u suštini izjedaš u nadi da će ti pruziti malo prijateljeske ljubavi i klimanja glavom, naprotiv konstatno sumnja u ono što radiš, i način na koji to radiš. Na moje žaljenje da stock sajtovi bedno plaćaju (misleći na Shutterstock, Istock, Fotolia), te da je taj odnos gde agencija uzima 70% zarade – hm koja je reč adekvatna – nezrela, drugar  replicira: “Treba više da se trudiš, nego jel fotografišeš ti svaki dan, 8h dnevno?”. Bla, nadam se da sam nabacio moju “jebi se” facu! Elem, šta se zaista desilo jeste da sam se zamislio i oklevao da potvrdim, jebiga, ne zaista ne fotografišem toliko (zar je iko produktivan 8h? Naravno da ne), eto problem je nađen, sada treba još samo da se aktiviram i eto zarade – bum … Kasnije smoren sam počeo da razmisljam o drugim fotografima i koliko oni rade, misleći, jel moguće da oni fotografišu 8h?

Iiiiiiiiiiii (drum roll) odgovor je naravno da – ne, tj. makar oni koji su mi uzori. Naprimer Albert Watson u dokumentarcu “Šta umetnici rade po ceo dan?”, priča o projektu koji realizuje, pred nama, i kaže “Kada započnes posao poput ovoga u glavi ti se vrti puno reči, pokušavaš imati ideju šta želis intelektualno projekat da bude.” Haha, čekaj on razmišlja o tome što radi, a ne “škljoca” ceo dan? Hm pokušaj to objasniti mom prijatelju …

j j j

Zasto je fotografija umetnost?

Zasto ne bi bila? Nije li vrednost umetnosti – individualna? Nikome se ne dopadaju sve slike ovoga sveta, sva muzika ovog sveta, … vec individualna umetnicka dela. Tako da stati u odbranu cele discipline je pomalo nezavidan polozaj, treba odbraniti sve te selfije ovog sveta, citav Instagram, svu amatersku fotografiju i sl … ili da li treba? Da li je svaka fotografija, i ona bez namere da bude umetnost, validna da udje u razmatranje?

Da se vratim na pocetno pitanje … Mislim da je odgovor individualan, fotografija je umetnost taman koliko joj ti (ne)dozvolis da bude. Jer, da li je naprimer slikarstvo umetnost? Da naravno, kakvo je to idotsko pitanje!

Ili preciznije receno, da li je (svo) slikarstvo umetnost? Ne bih rekao, cak i ono nagradjivano i istaknuto, mi deluje marginalizovano u praznim galerijama i muzejima koje susrecem. Ali smelo je danas reci da slikastvo nije umetnost, jer toliko dugo je deo globalne kulture, da bi svako ko tvrdi suprotno bio smatran naivnim.

Fotografija je u odnosu na slikarstvo vrlo mlada, licno nemam sumnje da jeste umetnost, tj. da budem potpuno dosledan – makar za mene.

j j j

Na koji način je umetnost 18 veka povezana sa Amy Winehouse?

Romantizam, umetnički pravac koji nastaje u 18 veku je jedan od najvažnijih istorijskih događaja svih vremena. Nije nastao iz rata, tehnološkog napretka, političkog događaja, nije nastao iz jednog centra moci, već spontano i neočekivano u čitavom svetu. Šta instiktivno pokreće veliki broj umetnika širom sveta i kakve ima veze sa Amy Winehouse !?

Ono što je izvesno za Romantizam koji je komplikovano definisati, je snažno protivljenje klasicizmu koji je tada bio dominantan pravac u svim umetnostima. Klasicizam se odlikuje strogim redom i čvrstim pravilima. Ljubitelji klasicizma su voleli antičke vrednosti – idealizovanu lepotu i tvrdili su da otmena forma i uzvišeni sadržaj više vrede od individualnog izraza, parola tog vremena je bila: “Lepota se ne nalazi u prirodi već su je stvorili Grci”.
Romantičari su o njima mislili da su snobovi koji neguju izveštačenost i nerealnu “muzejsku lepotu”. Romantizam pravilima suprostavlja subjektivnost, čak i nasilno traženje emocija.
Zbog ovih suštinskih promena romantizam se ne probija ni lako ni mirno.
Nove vrednosti koje romantizam donosi su bunt prema svakom eksternom nametanju volje, svakom obuzdavanju, svakoj meri. To veliča individualizam, što za posledicu ima izdvajanje i usamljivanje; napetost osećanja dostiže vrhunac, svest da u najintimnijem delu svoga bića treba nositi subjektivnu lepotu, može dovesti do estetizma i usiljenih poza, rasplamtane strasti umetnika koji nema granica mogu podstaći na avanturizam, na lutanje, nemir, na boemski život.
Nije neuobičajno da mnogi stvaraoci tog doba izigravaju žrtve, proganike, buntovnike. Otuda i težnja da se pobegne od stvarnosti u san ili maštanje, odatle i čežnja za prošlošću …

Prvi romantičarski heroj

Avgusta 1770 u Londonu, 17stogodišnji pisac Tomas Šarleton je izvršio samoubistvo popivši arsenik. To je učinio zato što izdavači nisu želeli da objave njegovu poeziju, o lepoti i mudrosti, dok su njegovi roditelji vršili pritisak da promeni profesiju i postane advokat. Na slici ispod možete videti njega, neobičnog izgleda, talentovanog mladog pisca. On postaje prvi Romantičarski heroj, arhetip koji odbija postavljene norme i konvencije, te biva odbijen od društva, koji ima sebe i svoje stvaralaštvo kao centar njegovog života.

 

image

The Death of Chatterton, autor Henry Wallis, 1856

Amy Winehouse, Kurt Cobain, Jimi Hendrix, Janis Joplin, Jim Morrison … umrli su tragično, bili su mladi i nesumnjivo talentovani, njihova muzika se i dalje veliča. Amy Winehose, neobičnog izgleda, individualna, nije marila šta javnost misli o njoj; talentovana, ekspresno je sama izgradila karijeru uspešne pop zvezde koju su voleli svi; odrasla je u “običnoj” porodici, njeno poreklo nije privilegovano; kada je stvarala pevala je o sopstvenim problemima koji su je prepravili, kao i problem sa adikcijom (zbog toga nastaju njeni konflikti sa širom publikom, te je u Beogradu tokom koncerta prezirno gađaju). Na kraju života ponovila je naizgled nebitnu tragičnu priču Tomasa čiji temelji su nastali pre 3 veka, u jednom Londonskom stanu …

Na kraju interesantno mi je kako u knjizi “Istorije umetnosti”, autora H.W. Jansona, napisane davne 1966te, autor dok obrazlaže Moderni svet (koji nastaje pojavom Romantizma), u uvodu piše:

“Pošto je zbacio okove tradicionalnog autoriteta (klasicizam) koji ga je ranije ograničavao i podržavao, čovek danas može da dela sa slobodom koja ga u isto vreme i plaši. U svetu u kome sada sve vrednosti mogu da se ispitaju, čovek stalno istražuje svoju ličnost i smisao ljudskog postojanja, kako pojedinačnog tako i kolektivnog. Njegovo znanje o sebi je sada mnogo veće, ali ga to nije umirilo onako kako se nadao.”

p.s. Biljana Srbljanović je nakon njene smrti napisala nešto slično.

 


Napisano uz pomoć odličnog youtube kanala “The School of Life” i ponešto literature …

j j j