Šta nas slikarstvo 17 veka uči o fotografiji?

Ako je odlučujući momenat (eng. decisive moment, o čemu sam pisao ovde)
esencija jedne fotografije, prizora kome je fotograf prisustvovao
jednom i koji se neće ponoviti, šta može Johannes Veermer da nas nauči
na tu temu, 3 veka ranije?
Na prvi pogled, na slici ispod se ne
dešava ništa. Na ulici koja izgleda kao jedna tipičana Holandska
varošica 17 veka, nekoliko sitnih figura obavlja kućne poslove, prizor
izgleda statično i dosadno. Njihova lica su nejasna i daleko, te ih ne
možemo raspoznati. Žašto je Vermeer, velikan “Zlatnog doba Holandskog slikarstva”, od ukupno 34 potvrđena dela koja je naslikao, trošio svoje resurse na nešto ovako?

image
Johannes Vermeer — Mala ulica, 1657

Možda
zvuči malo verovatno, meni svakako jeste, ali u istoriji slikarstva do
Impresionizma slikari su unamljivani isključivo od strane imućnih
(vladara, aristokrata, crkvenjaka ili vojkovođa), da prikažu manje ili
više očigledno, njihovu moć. U tom konktekstu ova slika je presedan,
inovativna je jer je jedna od prvih slika u istoriji umetnosti, u kojoj
do sredine 17 veka niko nije naslikao svakodnevne, nepreteciozne radnje.
Ona ispada da je daleki predak dokumentarne fotografije.

image
Johannes Vermeer — Mlekarica, 1658
 

Godinu
dana kasnije je završio “Mlekaricu”, ovde centralnom kompozicijom
dominira ženska figura, na koju pada fino difuzno sveto kroz prozor.
Sekundarni elementi u kompoziciji, korpe pored prozora stvaraju nekoliko
dijagonalnih linija koja nam vid usmeravaju ka njenim rukama i čime se
ona bavi, pravi puding od sastojaka kojih ima u svakoj kući, mleka i
hleba, stojeći naspram prostog svetlog zida. Sudeći po njenoj tipičnoj
odeći i time čime se bavi, njen status nije privilegovan, ona je
verovatno služavka.

image
Dijagonale dominiraju kompozicijom i upućuju nas u temu

Da li žuri dok sipa mleko? Ne, naprotiv vrlo posvećeno to radi.
Način
na koji su naslikane površine i materijali je realan i detaljan, samo
jedna ključna stvar nam odaje da vreme protiče — mleko, koje je u finom
tamnom sloju naslikano kako lagano teče, skoro bez prestanka.

Mislim
da je idejno ova slika vredna spomena, znatno pre nastanka fotografije,
vidimo da je sposobnost fotografije da zabeleži, najbanalniji,
jedinstven trenutak, nije ekskluzivno rezervisan za nju.
Sekundarno,
mislim da je značajno lekcija koju nas Veermeer, da su orinardne stvari i
jedan nepretenciozan “običan” život vredni.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *