Na koji način je umetnost 18 veka povezana sa Amy Winehouse?

Romantizam, umetnički pravac koji nastaje u 18 veku je jedan od najvažnijih istorijskih događaja svih vremena. Nije nastao iz rata, tehnološkog napretka, političkog događaja, nije nastao iz jednog centra moci, već spontano i neočekivano u čitavom svetu. Šta instiktivno pokreće veliki broj umetnika širom sveta i kakve ima veze sa Amy Winehouse !?

Ono što je izvesno za Romantizam koji je komplikovano definisati, je snažno protivljenje klasicizmu koji je tada bio dominantan pravac u svim umetnostima. Klasicizam se odlikuje strogim redom i čvrstim pravilima. Ljubitelji klasicizma su voleli antičke vrednosti – idealizovanu lepotu i tvrdili su da otmena forma i uzvišeni sadržaj više vrede od individualnog izraza, parola tog vremena je bila: “Lepota se ne nalazi u prirodi već su je stvorili Grci”.
Romantičari su o njima mislili da su snobovi koji neguju izveštačenost i nerealnu “muzejsku lepotu”. Romantizam pravilima suprostavlja subjektivnost, čak i nasilno traženje emocija.
Zbog ovih suštinskih promena romantizam se ne probija ni lako ni mirno.
Nove vrednosti koje romantizam donosi su bunt prema svakom eksternom nametanju volje, svakom obuzdavanju, svakoj meri. To veliča individualizam, što za posledicu ima izdvajanje i usamljivanje; napetost osećanja dostiže vrhunac, svest da u najintimnijem delu svoga bića treba nositi subjektivnu lepotu, može dovesti do estetizma i usiljenih poza, rasplamtane strasti umetnika koji nema granica mogu podstaći na avanturizam, na lutanje, nemir, na boemski život.
Nije neuobičajno da mnogi stvaraoci tog doba izigravaju žrtve, proganike, buntovnike. Otuda i težnja da se pobegne od stvarnosti u san ili maštanje, odatle i čežnja za prošlošću …

Prvi romantičarski heroj

Avgusta 1770 u Londonu, 17stogodišnji pisac Tomas Šarleton je izvršio samoubistvo popivši arsenik. To je učinio zato što izdavači nisu želeli da objave njegovu poeziju, o lepoti i mudrosti, dok su njegovi roditelji vršili pritisak da promeni profesiju i postane advokat. Na slici ispod možete videti njega, neobičnog izgleda, talentovanog mladog pisca. On postaje prvi Romantičarski heroj, arhetip koji odbija postavljene norme i konvencije, te biva odbijen od društva, koji ima sebe i svoje stvaralaštvo kao centar njegovog života.

 

image

The Death of Chatterton, autor Henry Wallis, 1856

Amy Winehouse, Kurt Cobain, Jimi Hendrix, Janis Joplin, Jim Morrison … umrli su tragično, bili su mladi i nesumnjivo talentovani, njihova muzika se i dalje veliča. Amy Winehose, neobičnog izgleda, individualna, nije marila šta javnost misli o njoj; talentovana, ekspresno je sama izgradila karijeru uspešne pop zvezde koju su voleli svi; odrasla je u “običnoj” porodici, njeno poreklo nije privilegovano; kada je stvarala pevala je o sopstvenim problemima koji su je prepravili, kao i problem sa adikcijom (zbog toga nastaju njeni konflikti sa širom publikom, te je u Beogradu tokom koncerta prezirno gađaju). Na kraju života ponovila je naizgled nebitnu tragičnu priču Tomasa čiji temelji su nastali pre 3 veka, u jednom Londonskom stanu …

Na kraju interesantno mi je kako u knjizi “Istorije umetnosti”, autora H.W. Jansona, napisane davne 1966te, autor dok obrazlaže Moderni svet (koji nastaje pojavom Romantizma), u uvodu piše:

“Pošto je zbacio okove tradicionalnog autoriteta (klasicizam) koji ga je ranije ograničavao i podržavao, čovek danas može da dela sa slobodom koja ga u isto vreme i plaši. U svetu u kome sada sve vrednosti mogu da se ispitaju, čovek stalno istražuje svoju ličnost i smisao ljudskog postojanja, kako pojedinačnog tako i kolektivnog. Njegovo znanje o sebi je sada mnogo veće, ali ga to nije umirilo onako kako se nadao.”

p.s. Biljana Srbljanović je nakon njene smrti napisala nešto slično.

 


Napisano uz pomoć odličnog youtube kanala “The School of Life” i ponešto literature …

Leave a Comment