Najvise ne volim da slikam ljude, ne znam sta tu treba da radim, awkward mi je da ih namestam i slicno, neki od vas to vec uveliko znaju
Predrag Vasiljević u Facebook grupi foto kursa
Ajde razdelimo Peđinu izjavu na:
- “ne znam šta tu treba da radim”
- “awkward mi je da ih nameštam i slično”
1. Niko ne voli da rukuje alatom koji ne poznaje
Naravno da bih bio u panici da moram da prizemljim avion jer ne znam ništa o letenju! Isto tako pilot ne bih voleo da mora da napravi dobar portret, ako ne zna ništa o foto-tehnici ili likovnosti.
Isto se primenjuje i na fotografisanje portreta, prvi korak jeste da naučiš kako da rukuješ svojim foto aparatom. I samo od tebe zavisi.
2. Fotografisanje portreta je intimno
Snimati film, biti deo jedne produkcije nije intimno.
Taj tim znači podeljenu odgovornost. Na filmskom setu NE radi svako – sve, već suprotno.
Takođe na filmskom setu sve je već predodređeno i isplanirano, razlog je prost filmove je jako skupo snimati, a do novca je teško doći.
Kako je na fotografskom setu?
99% fotografa nema prvog asistenta, kamoli nekoga više. Stoga, 99% fotografa je zaduženo za sve aspekte onoga što je na fotografiji. Fotograf je one man show. Raditi u takvim uslovima je mnogo je mnogo intimnije. Kome da se obratiš sa savet, ako imaš nedoumicu ili nešto ne funkcioniše? Ko je odgovoran za dobre ili loše fotografije? Fotograf!
Dakle, ako je sve već na jednom foto setu:
- Intimno zbog manjka tima
- Komplikovano jer ako nešto krene po zlu jedini si koji to treba da otkloni
Ključno pitanje je: žašto bi želeo da, sebi još otežaš, i “nameštaš” modela?
3. Poziranje je “tiha” gluma
Modeling is really silent acting.
Arizona Muse, super-model
Dok se glumci školuju godinama, zašto očekuješ da potencijalno neko ko nije glumac može da uradi isto?
Naravno da ima izuzetaka, ljudi koji vole da poziraju i Arizona je sigurno jedna od njih, ali oni su retki. Posle svih godina fotografisanja i dalje se osećam pomalo glupavo kada stanem ispred fotoaparata i kada fotograf očekuje da poziram tj glumim, bez jasnih direkcije. Par pitanja mi pada na pamet, najpre “Šta da radim?”, “U koju pozu da stanem?” i slično, u suštini šta mi ovde radimo?
Zbog toga meni je jedino logično da fotografišeš druge, ali da ih ne dovodiš u situaciju da glume. Ne čini drugima što ne želiš sebi. Ako želiš da ih fotografišeš, pretpostavi da oni žele da poziraju jer žele da ih njih predstaviš u najboljem svetlu.
Fotograf koji je poznat upravo po tome, fotografisanju portreta, spontano i bez glume je Greg Williams. Čak i kada fotografiše glumce!
Iz mog iskustva …
Nađu sam fotografisao više puta i svaki put je sjajno raspoložena. Ove ekspresije joj prirodno dolaze. Možda je deo njenog karaktera, možda pozitivan uticaj ima i to što joj je profesija da bude dečiji animator na dečijim rođendanima …