Ako je odlučujući momenat (eng. decisive moment, o čemu sam pisao ovde) esencija jedne fotografije, prizora kome je fotograf prisustvovao jednom i koji se neće ponoviti, šta može Johannes Veermer da nas nauči na tu temu, 3 veka ranije?
Na prvi pogled, na slici ispod se ne dešava ništa. Na ulici koja izgleda kao jedna tipičana Holandska varošica 17 veka, nekoliko sitnih figura obavlja kućne poslove, prizor izgleda statično i dosadno. Njihova lica su nejasna i daleko, te ih ne možemo raspoznati. Žašto je Vermeer, velikan “Zlatnog doba Holandskog slikarstva”, od ukupno 34 potvrđena dela koja je naslikao, trošio svoje resurse na nešto ovako?
Možda zvuči malo verovatno, meni svakako jeste, ali u istoriji slikarstva do Impresionizma slikari su unamljivani isključivo od strane imućnih (vladara, aristokrata, crkvenjaka ili vojkovođa), da prikažu manje ili više očigledno, njihovu moć.
U tom konktekstu ova slika je presedan, inovativna je jer je jedna od prvih slika u istoriji umetnosti, u kojoj do sredine 17 veka niko nije naslikao svakodnevne, nepreteciozne radnje.
Ona ispada da je daleki predak dokumentarne fotografije.
Godinu dana kasnije je završio “Mlekaricu”, ovde centralnom kompozicijom dominira ženska figura, na koju pada fino difuzno sveto kroz prozor. Sekundarni elementi u kompoziciji, korpe pored prozora stvaraju nekoliko dijagonalnih linija koja nam vid usmeravaju ka njenim rukama i čime se ona bavi, pravi puding od sastojaka kojih ima u svakoj kući, mleka i hleba, stojeći naspram prostog svetlog zida. Sudeći po njenoj tipičnoj odeći i time čime se bavi, njen status nije privilegovan, ona je verovatno služavka.
Dijagonale dominiraju kompozicijom i upućuju nas u temu
Da li žuri dok sipa mleko? Ne, naprotiv vrlo posvećeno to radi.
Način na koji su naslikane površine i materijali je realan i detaljan, samo jedna ključna stvar nam odaje da vreme protiče — mleko, koje je u finom tamnom sloju naslikano kako lagano teče, skoro bez prestanka.
Mislim da je idejno ova slika vredna spomena, znatno pre nastanka fotografije, vidimo da je sposobnost fotografije da zabeleži, najbanalniji, jedinstven trenutak, nije ekskluzivno rezervisan za nju.
Sekundarno, mislim da je značajno lekcija koju nas Veermeer, da su orinardne stvari i jedan nepretenciozan “običan” život vredni.