Ulična fotografija je najteža fotografija, nedavno mi je rekao jedan fotograf amater … zanemeo sam. On isključivo fotografiše u tom stilu i mislim da nije svestan koliko je ta izjava nepromišljena.
Da objasnim moju poentu vratimo se malo u istoriju, 1928, Andre Kertesz je napravio ovu poznatu fotografiju, u Parizu. On je začajan za ovaj tekst jer još od rane 1915te Andre fotografiše ljude, na ulici, nepozirano, u njihovim okruženjima, uspevajući da poveže solidnu kompoziciju sa autentičnom atmosferom. U Pariz je došao 1926 i tamo je naučio da zabeleži neponovljivi trenutak jedne svakodnevnice. 1930tih odlazi na kratko u New York, ali tamo ostaje zbog Drugog Svetskog Rata i kraha Evropske ekonomije. Urednici američkih časopisa fotografije odbijaju da podrže njegovu želju da ponovi isto ono što ga je proslavilo u Parizu – da istraži ovaj legendarni grad, sa objašnjenjem, da se nikada neće prodavati. Govorili su mu: “Ti vi previše human Kertez … Napravi je brutalnijom”, ili urednik Life magazaina mu je prosto objasnio: “Previše pričaš u svojim fotografijama”.
Ono što sledi u evoluciji dokumentarne/ulične fotografije, nije tema –
Andre Kertez i drugi street fotografi će nastaviti da fotografišu iste
te gradove i njihove stanovnike i da traže neke nove neponovljive
trenutke u gradskoj svakodnevnici.
Odlučujući momenat
1932 nastaje fotografija iznad, ovaj trenuat je zapazio Henri Cartier-Bresson i redefinisao zauvek uličnu fotografiju sa svojim konceptom
“odlučujuceg momenta”. Imao je jasnu viziju, “… želeo sam da zabeležim suštinu fenomena u jednoj fotografiji.” Odlučujući momenat (eng. Decisive moment), možemo definisati kao:
… trenutak koji se desi kada vizuelni i psihološki elementi ljudi u realnoj situaciji i u realnoj sceni života, spontano
http://www.truecenterpublishing.com/photopsy/decisive_moment.htm
i na trenutak dodju u savršeno rezonovanje kojoj izrazavaju esenciju te situacije. Neki ljudi veruju da je jedinstvena svrha fotografije, u poređenju sa ostalim likovnim umetnostima, da zabeleži prolazne,
suštinske trenutke u toku života.”
Da li su ovi autori bili ispred svog vremena? Svakako. Njihovi radovi
su zasluženo u istorijskim udžbenicima, ali danas razmišljati na ovaj
način nam ne donosi ništa novo. Fotografija postoji tek 180 godina i
mislim da je biti zaslepljen idejom starom 70tak … u najmanju ruku
naivno.
Tekst koji preporučujem za dalje istraživanje teme “odlučujučeg momenta”.