Nedavno se okončala poslednja epizoda serije “Suits”. Gledao sam je redovno, od nastanka 2011-te. Da, malo se razvodljila posle 9 godina ali … koja nije?
Kada bi striktno govorili, Suits je načelno advokatska serija. Ispod površine je prvenstveno intima serija o kompleksnim međuljudskim odnosima u malom kolektivu čije probleme možemo da pratimo skoro deceniju.
Na kraju poslednje epizode, i svih poteškoća kroz koje su prošli, glavni glumac Harvey reflektuje o svim situacijama kroz koje su kolektivno prošli, kroz te godine. Naredni minut se prikazuje bez neke velike logike oko redosleda, mix simpatičnih scena, koje su njih pojedinačno i zajedno oblikovali da postanu to što danas jesu. Mene, fana koji je voleo seriju, je to prilično dotaklo iako je već viđeno i cheasy, ali ko se nije poistovetio sa svojim omiljenim karakterima iz omiljene serije? Suits je moja Španska sapunica … 🙂
To me dovodi do želje da prepišem ono što je Susan Sontag, napisala u eseju, u knjizi “O fotografiji”, u prvom poglavlju “U Platonovoj pećini”:
“Sakupljati fotografije znači sakupljati svet. Filmovi i televizijski zidovi osvetle zidove, trepere i nestanu; ali sa nepomičnim fotografijama slika je takođe predmet, male težine, jeftin, lak za nošenje, skupljanje, čuvanje. U Godarovom filmu “Karabinjeri” dvojica lenjih seljaka namamljena su da stupe u kravljevsku vojsku uz obećanje da će moći da pljačkaju, siluju, ubiju, uopšte da postupaju prema neprijatelju kako god hoće i da se obogate. Međutim, pokazuje se da su kovčeg sa plenom koji više godina kasnije trijunfalno donose kući svojim ženama, sadrži samo razglednice; stotine razglednica spomenika, robnih kuća, sisara, lepota prirode, umetničkih sredstava i drugih blaga iz celog sveta… Godar ovde živopisno parodira magiju fotografija. Fotografije su možda najtajanstveniji od svih predmeta koji, sačinjavaju i zgušnjavaju okolinu koju poznajemo kao modernu. Fotografije su su u stvari uhvaćeno iskustvo, a kamera je po svojoj težnji za sticanjem idealna produžena ruka svesti.
Fotografisati znači posedovati stvar koju fotografišete. To znači da ćete postaviti sebe u određeni odnos prema svetu, što se oseća kao znanje, a stoga i kao moć.“
Susan u suštini svoju tezu ne započinje ovde, niti tu završava već je razvija dalje. Ovo je isečak "iz sredine”, a njena suština može da bude iduća tema za pisanje …
Poenta, to što imaginarni karakteri i događaji iz glave nekog scenariste, odgumljeni u filmskom studiju u sred prerije u Americi, su uspeli izazvati moju emotivnu reakciju sa tom čitavom potpuno veštakom postavkom, je najdirektniji dokaz koliko može biti upečatljivo i emotivno kada vidip beleške nečijeg života, kamoli svog …